Rus tili va adabiyoti kafedrasi

 

Kafedra mudiri Xodjaniyazova Aygul Aytmuratovna
 Telefon: (+998-61) 229-40-98
 e-mail: aygul1671@gmail.com
 Veb-sayt:  

 

Rus tili va adabiyoti kafedrasi Qoraqalpoq davlat pedinstitutida 1937-yili ochildi. 1937- yili 8 bitiruvchi rus tili va adabiyoti mutaxassisligi diplomlariga ega bo`ldi. Kafedra ochilgan paytida fakat 2 o`qituvchi ishlardi. 1990-yillargacha o`qituvchilar va studentlar soni yildan yilga oshib bordi. Rus tili va adabiyoti bitiruvchilari respublikamizning ta`lim, madaniyot, ilm va ixtisodiyotning rivojlanishiga katta xissa ko`shdi. Kafedra uzining boy tarixiga va uziga xos urf-odatlariga ega. Talabalarga ma`ruzalarni mashxur olimlardanUzRIA akademigi M.K.Nurmuxammedov, professor N.A.Urumbaev, A.A.Azizov, G.D.Petrov, E.Berdimuratov, A.Umarov, L.B. Xvan, K.M.Koshanov, va dotsentlar: A.Djaksibaev, P.I.Senin, A.N.Sidorov, A.Turabaev, B.Xoshanov, U.YU.Matkurbanov, YU.X.Matkurbanov, Z.A.SHamuratova va boshqalar uqidi. Yildan-yilga kafedraning ilmiy potentsiali usib bordi. Kafedra o`qitivchilari ko`plagan o`kuv – metodik ko`rsatmalar, dasturlar, qullanmalar, darsliklar va monografiyalarga avtorlik etdi. Ulardan profesorlar E.Berdimuratovni, N.Urumbaevni, A.Umarovni, K.M.Koshanovni, dotsentlardan A. Djaksibaevni, U.YU.Matkurbanovni, YU.X.Matkurbanovni, B.Xoshanovni, T.Xalmuratovni, Z.SHamuratovani, N.Orimbetovani, G.Allamuratovalarni e`tirof etish o`rinli.

Ilmiy darajali o`qitivchilar:

Кощанов  Кутлымурат Моятдинович, филология фанлари номзоди, профессор. 1951йили 21 январда Кегейли туманида туғилган. 1974 йили  Қоракалпоқ давлат педагогика институтин тамомлаган. Мутахассислиги– филолог, рус тили ва адабиёти ўқитувчиси. 1978 йили «Русско-интернациональная лексика как источник обогащения словарного состава каракалпакского языка» мавзусида кандидатлик диссертациясин химоялаган.  Илмий қизиқиш сохалари – тилларнинг ўз-аро боғланиш процесси, терминология, ономастика, социолингвистика. Кутлымурат Кощанов 50дан ортиқ монографиялар,  олий таълим муассаса, мактаб хамда колледжлар учун белгиланган китоблар ва қўлланмалар муаллифи, 250дан  ортиқ Узбекистон Республикаси ва чет елдаги илмий журналларида нашр етилган илмий-методик мақолалар муаллифи. Узбекистон Республикаси Фахрий ёрлиги, Узбекистон Республикаси Халқ  таълим хизматчиси, Узбекистон Республикаси Олий ва  ўрта махсус таълим министрлиги Хурмат ёрликлари билан мукофолтланган.

Шамуратова Зульфия Аметовна, филология фанлари номзоди, доцент. 1952 йили 29 майда Нукус шахрида туғилган. 1975 йили Тошкент давлат университетин тамомлаган. Мутахассислиги –  филолог, рус тили ва адабиёти ўқитувчиси. 1992 йили «Каракалпакская литературная критика. Проблемы зарождения и становления» мавзусида кандидатлик диссертациясин химоялаган. Илмий қизиқиш сохаси – хозирги адабиётшунослик, фольклористика.  Зульфия Шамуратова монография, 10 методикалиқ қўлланмалар, 100га яқин илмий-методик ишлар муаллифи.

Халмуратов Тажетдин Жумашевич, филология фанлари номзоди, доцент. 1956 йили 4 августта Нукус шахрида туғилган. 1980 йили Нукус давлат университетин тамомлаган. Мутахассислиги –  филолог, рус тили ва адабиёти ўқитувчиси. 1994 йили  «Бессоюзные сложные предложения однородного состава современного русского языка в аспекте проблемы тождеств и различий» мавзусида кандидатлик диссертациясин химоялаган. Хозирда Тажетдин Халмуратов «Бессоюзные сложные предложения в разносистемных языках» мавзусида докторлик диссертация ишларин давом еттирмоқда. Халмуратов Т.Ж. бир неча бор Институтнинг фахрий ёрликлари,  Узбекистон Республикаси Халқ  таълим Министрлиги томонидан  фахрий ёрлик (2004), Қоракалпоғистон Республикаси Халқ таълим хизматчиси (2005), Узбекистон Республикаси Халқ таълим хизматчиси (2008) каби мукофотларни  кулга кириткан. 30га яқин илмий, илмий-методик ишларига ега.

Орымбетова Нигара Бердимуратовна, филология фанлари номзоди, доцент. 1961 йили 23 августта Нукус шахрида туғилган. 1983 йили Нукус давлат университетин тамомлаган. Мутахассислиги –  филолог, рус тили ва адабиёти ўқитувчиси. 2001 йили «Проблема характера в современном каракалпакском романе (1980 годы)» мавзусида кандидатлик диссертациясин химоялаган. Илмий қизиқиш сохаси – хозирги рус адабиётин ўқитишда ўзига  хос хусусияти. Нигара Орымбетова 10-нан кўп илмий-методик ишлар, хамда 50га яқин илмий мақолалар муаллифи.

Дильманов Ильюша Оракбаевич, филология фанлари номзоди, доцент. 1961 йили 15 сентябрда Кегейли туманида туғилган. 1990 йили М.Улуғбек номидаги Узбекистон миллий университетин тамомлаган.   Мутахассислиги –  филолог, рус тили ва адабиёти ўқитувчиси. 2005 йили «Особенности интерпретации национального своеобразия при переводе эпических произведений с родственных языков» мавзусида кандидатлик диссертациясин химоялаган. Илмий қизиқиш сохаси – адабиётшунослик, фольклористика ва таржимашунослик. Ильюша Дильманов 100га яқин илмий-методик ишлар муаллифи. Узбекистон Республикаси Президенти хузуридаги Давлат бошқаруви Академияси битирувчиси. «Шухрат» медали ва  Қорақалпоғистон Республикаси  Жўқорғи Кеӊгес томонидан  фахрий ёрлик билан мукофотланган.

Ходжаниязова Айгуль Айтмуратовна, педагогика фанлари номзоди, доцент. 1971 йили 16 январда Нукус шахрида туғилган. 1988 йили Тамбов давлат педагогика институтин, 1993 йили Нукус давлат педагогика институтин  тамомлаган. Мутахассислиги – филолог, рус тили ва адабиёти ўқитувчиси. 2007 йили  «Модели уровня знаний по русскому языку на основе тестирования как средство повышения качества учебно-воспитательного процесса (на материале школ Республики Каракалпакстан)» мавзусида кандидатлик диссертациясин химоялаган. Илмий  қизиқиш сохаси – рус тили ва адабиёти ўкитиш методикаси. Айгуль Ходжаниязова 100га яқин илмий-методик ишлар муаллифи. Булар ичида 3 монография, 1 китоб, 20 ўќув-методикалиқ қўлланмалар. 2019 йилдан бошлаб рус тили хам адабиёти кафедраси бошлиги лавозимида ишлаб келяпти.

Алламуратова Гулсанем Жалгасбаевна, филология фанлари номзоди, доцент. 1969 йили 28 сентябрда Нукус шахрида туғилган. 1991 йили  Қоракалпоқ давлат университетин тамомлаган. Мутахассислиги –  филолог, рус тили ва адабиёти ўқитувчиси. 1997 йили «Типология художественного воплощения исторической личности и действительности в произведениях В.Пикуля» мавзусида кандидатлик диссертациясин химоялаган. Илмий қизиқиш сохаси – замонавий педагогика технологияларни, хозирги адабий процесснинг ўзига хос хусусиятларини ўрганиш.  Гульсанем Алламуратова монография, 30га яқин қўлланмалар, методик ишлар, республика ва чет елда нашр етилган 90га яқин мақолалар муаллифи.

Ешниязова Эльмира Наурызбаевна, филология фанлари номзоди, катта ўқитувчи. 1970 йили 10 майда Нукус шахрида туғилган. 1991 йили  Нукус давлат институтин (хозирги ҚДУ) тамомлаган. Мутахассислиги –  филолог, рус тили ва адабиёти ўқитувчиси. 2001 йили «Лирика Т.Матмуратова (идейно-тематические, жанровые и художественные своеобразия)» мавзусида кандидатлик диссертациясин химоялаган. Илмий қизиқиш сохаси –адабиёт ўқитиш методикаси. Эльмира Ешниязова 5 илмий-методик қўлланмалар, 50га яқин илмий-методик мақолалар муаллифи.   

Турабаева Назира Айтмуратовна, филология фанлари номзоди, катта ўқитувчи. 1972 йили 9 сентябрда Нукус шахрида туғилган. 1994 йили  Нукус давлат педагогика институтин тамомлаган. Мутахассислиги –  филолог, рус тили ва адабиёти ўқитувчиси. 2008 йили  «Влияние узбекского языка на развитие лексики каракалпакского языка» мавзусида кандидатлик диссертациясин химоялаган. Илмий қизиқиш сохаси –рус ва қоракалпоқ тилларининг солистириш типологияси. Назира Турабаева  2 ўқув-методик  қўлланмалар бирлашкан муаллифи, 25га яқин илмий мақолалар ва тезислар муаллифи.  

Ельмуратова Саера Абыллаевна, филология фанлари номзоди, катта ўқитувчи. 1981 йили 1 январда Нукус шахрида туғилган. 2004 йили  Узбекистон миллий университетин тамомлаган. Мутахассислиги –  филолог, рус тили ва адабиёти ўқитувчиси. 2011йили Система и функционирование словообразовательных категорий конкретных существительных в современном русском языке» мавзусида кандидатлик диссертациясин химоялаган. Илмий қизиқиш сохаси – лингвистика: рус тили. Саёра Ельмуратова 2 илмий қўлланмалар, 1 монография, республика ва чет елда нашр етилган 20га яқин мақолалар муаллифи.